Категорије
Догађаји

Часови руског језика

Ново у Србији

Почетак курса руског језика у Шапцу

Част нам је објавити да је овог септембра почео бесплатан курс руског језика за љубитеље и поклонике нама сличне, словенске културе и језика.

Иницијатор курсева широм Србије је удружење грађана „Ксенија – руски језик” из Чачка


Чачак, Горњи Милановац, Краљево, Трстеник и Шабац су само неки од многих градова широм земље где је интересовање за руски језик велико, али, на жалост, тај језик се не учи у формалном образовању. Због тога смо пожелели да поклоницима руске речи поклонимо бесплатан курс језика. Наши полазници ће савладати А1 ниво, тј. почетни ниво уз подршку Фонда међународне дипломатије Горчаков из Москве.

Часови руског језика у ОШ „Милица Павловић” у Чачку

Сарадници у Србији су ОШ „Милица Павловић” из Чачка, гимназија „Таковски устанак” из Горњег Милановца, агенција „Слап БИ” и библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева, агенција „Ника травел” и шабачка Гимназија, а у Трстенику Народни универзитет.

Почетак курса руског језика у Краљеву
Почетак курса у Горњем Милановцу

Добро дошли!

Категорије
9. мај - Дан Победе Догађаји Празници

Дан победе или Дан Европе

9. мај у Србији, у Русији и у свету – шта ко слави?

Април и мај су месеци резервисани за празнике. Неко се више радује Васкрсу, неко, пак, 1. мају. Како год посматрали, сви волимо неколико дана да предахнемо од овог ужурбаног живота и посветимо се себи и својим најмилијим.

И тако, док тече месец мај и док су за нама и Васкрс и Празник рада – 1. мај, прође и Ђурђедван, велика и значајна слава у Срба, те дође и 9. мај.

Шта данас значи 9. мај? Да ли нама у Србији он уопште нешто значи? Да ли је то Дан победе у Другом светском рату или је то Дан Европе? Да ли је то поглед уназад и очување сећања на прохујале дане, славне хероје и да ли се сећамо оних, захваљујући којима данас живимо и гледамо у будућност? Или је то поглед у будућност која нам је прилично магловита и нејасна ових дана?

Изгледа да ни на Балкану, а бога ми ни у Европи, духови прошлости не само да нису помирени, већ су додати нови у виду нових сумњи, тероија завера, анализа и којекаквих додатних подела, које захваљујући вештој и врло лукавој пропаганди данас успевају више него икада.

Све је више супротсављених страна. Све је више неодлучности и сумњи коме се приклонити. Да ли се уопште треба приклањати и да ли се можемо издићи изнад тренутне геополитичке ситације? Да ли можемо бити имуни на пропаганду?

Ипак, чини се, да ма каква нас будућност чека, морамо јој се спремити и примити је, али пре свега морамо бити свесни себе и свог културно-истроријског наслеђа. И ма како оно било тешко, што пре га се будемо подсетили, прихватили, научили из историјских грешака и помирили старе поделе, тим пре ћемо лакше и спремније коракнути у будућност.

„Од историје учимо да од историје не учимо”

Хегел
Постер за филм који ће бити приказан у Чачку, 20. маја 2022.
Категорије
Васкрс Празници

Христос воскресе

Со светлой Христовой Пасхой

Желимо вам мира, среће и љубави.

Категорије
Масленица Празници

Масленица или Покладе

Традиционални народни празник пред почетак Великог (Васкршњег) поста.

Код нас помало заборављен, а и запостављен празник – Покладе или Бела недеља су последња мрсна недеља пред почетак Великог (Васкршњег поста).
Иако се исконски Покладе везују за испраћање зиме и почетак пролећа, данас нам је главна одредница Васкрс, тј. пост који њему претходи. Иако Покладе имају своју алтернативу у Карневалу, за Србе је карактеристично да се деца и млади прерушавају, најчешће у младенце, и тако иду короз село, певајући и веселећи се. За то време домаћице месе крофне, а мештани којима дође поворка дарују их.

За источне словене (Русе, Белорусе и Украјинце) Покладе су чувена Масленица – седмица током које свако дан има своје значење и намену. Тако је понедељак почетак или Сусрет (Встреча) Масленице, тај дан се свечано и ритуално праве палачинке, а прва се намењује прецима; уторак је „розигрыш” дан за „горьки” дан када се најмлађи санкају и играју, а заљубљени уговарају веридбу; среда је „лакомка” или гурманска среда, док је четвртак „широки” и тако до недеље када се тражи опрост од најмилијих да би се Чиста недеља Великог поста започела чисте душе и мирне савести.
Данас је Масленица велики Вашар, место где се кулинари такмиче у прављењу што веће палачинке, утркују се ко ће смислити нови премаз (којих има преко 100 врста), а народ се забаља уз музику и игру.

Наравно, уз палачинке – руски симбол сунца, иде и Чучело (страшило) које се пали у центру „села” и плаши зиму која треба да оде и донесе пролеће.

У основној школи Таковски устанак у Такову и њеном издвојеном одељењу у Бољковцима и ове године смо уз забаву учили и гостили се.
Детаље можете погледати у прилогу:

Категорије
Нова година Празници

Срећна и успешна Нова 2022. година

Категорије
Uncategorized

Дан словенске писмености

Сваки 24. мај је велики дан у словенском свету. Тада сви Словени обележавају свој дан писмености. Од недавно тај празник је званично уврштен у календар празника у Србији.

Ове 2021. године је клуб „Ксенија-руски језик” у сарадњи с Канцеларијом за младе из Чачка, Техничким факултетом и чачанском Гимназијом обележио Дан словенске писмености читавим низом акција.

Научно-технолошки парк, Чачак: Млади Чачани и студенти који су учествовали у истраживању и презентацији о ћирилици.

Још у марту 2021. су почеле припреме. Наиме, ове године смо желели да истражимо и јавности прикажемо колико смо ми сами занемарили наше национално писмо – ћирилицу!

Наши омладинци су истраживали колико је ћирилица заступљена у јавним натписима, рекламама, колико је има у штампаним медијима, телевизији и на интернету, с посебним освртом на друштвене мреже и комуникацију младих.

Општи је закључак да установе културе (музеји, галерије и домови култура) највише негују ћириличне натписе и материјал штампан нашим националним писмом. Такође, школе и локлална администрација су у обавези да користе ћирилицу, као и суд, док сајтови министарстава имају оба писма. Сајтови приватних фирми су у преко 90% случајева исписани латиницом. Исто важи и за рекламе приватних фирми и радњи, како на улици тако и на интернету – углавном доминира латиница. Да ствар буде гора, врло често се сусрећу натписи исписани нетачно на страном језику.

Научно-технолошки парк Чачак: Презентација истраживања Канцеларије за младе Чачак

Иако ће већина наших сународника истаћи да је наша предност коришћење два писма, поражавајући је закључак с друштвених мрежа. У том хвалоспеву коришћења два писма стигли смо дотле да млади углавном користе латиницу. Шта више користе њен неправилни облик тзв. „ошишану латиницу”, а онда се још на све то дода велики утицај енглеског језика и искривљени облици енглеских речи којима се у великом броју случајева беспотребно бомбардује српски језик.

Велики допринос овоме је довео немар надлежних институција, које појавом компјутера и телефона, нису обратили пажњу на неопходност инсталирања ћирилице и превођење комнди на српски језик. Иако данас велики број тзв. „паметних телефона” подржава ћирилицу и даље постоје телефони који су у масовној употреби и на којима не можете подесити ћирилицу. Овде још треба додати да нису сви Срби филолози, да немају знање из области језика и да немају свест о очувању сопственог писма. На жалост, немар наших људи према сопственом писму је велик.

И међу нама филолозима је велики јаз. Многи подржавају постојање два писма, али никако не смемо заборавити да је целокупна српска баштина исписана ћирилицом и да се углавном захваљујући цркви ћирилица чува, јер је то једина институција која брижљиво негује ћирлицу.

Житије Светог Симеона

Латиница коју ми данас познајемо је из 19. века и настала је захваљујући Ђури Даничићу, који је за потебе Хрвата, прилагодио чешко писмо идеји ослобађања и уједињења Јужних словена.

А по закону је користе националне мањине које уопредо с натписима на свом језику и писму морају имати и ћириличне натписе. Ово је посебно испоштовано у саобраћају, што има смисла због међународног тразнита, али постоје и смешне ситуације – назив једног села је исписан латиницом, суседног – ћирилицом.

Списак би се могао у недоглед продужавати, али оно што смо закључили је да све зависи од нас и ако ми не будемо чували сопствено писмо и језик, то нико неће урадити уместо нас.
Ако старије генерације не негују сопствено писмо, онда свест о значају очувања националног писма не могу пренети на младе.

Категорије
Нова година Празници

С Новым годом!

Драги пријатељи,
желимо вам да ову бурну и тешку годину испратите у добром здрављу у кругу својих најближих. Чувајте себе, себи драге људе и да се дружимо у новој 2021. у здрављу и весељу.

Категорије
Догађаји Тотални диктат

Тотални диктат

Тотални диктат је друштвена акција која промовише руски језик и писменост. Поникла је у Нижњем Новгороду пре 17 година.

Ове године по први пут је одржан Тотални диктат и у Чачку. Иако се ова манифестација до сада одржавала у неколико градова Србије – од Новог Сада и Београда до Бајине Баште, ове године по први пут дикатат су писали поклоници руске речи у Чачку и Александровцу.

Занимљиво је да су руски филолози покренули ову маифестацију 2003. године у Нижњем Новгороду и да је одзив свих љубитеља руског језика широм света сваке године све већи и већи. Само је прошле године учествовало преко 1.200 градова и скоро 200.000 људи широм света је писало Тотални диктат.

Овогодишњи слоган је био „Модерно је бити писмен”, а тема диктата је била – космос. Иначе, сваке године се међу најпопуларнијим руским савременим писцима бира аутор диктата. Ове године је то био Андреј Геласимов.

Занимљиво је да организатори припремају низ акција пре дана одржавања диктата – организују се онлајн предавања, интервјуи са познатим личностима шоу бизниса који учествују у манифестацији, држе се часови, како онлајн тако и физички на тачно одређеним местима тзв. платформама у многим градовима Русије и широм света. Сваке године постоји и престоница диктата – град из ког аутор диктата чита свој текст у етар.

Познато је да је правопис руског језика веома тежак, зато они мало снебивљивији од скоро могу да раде тест уместо да пишу диктат. Ове године, због пандемије, постојала је могућност да се тест и диктат раде од куће, како се не би учесници окупљали на терену.

Да би манифестација била успешна, потребан је велики број волонтера и координатори за све градове у свету који спроводе Тотални диктат. У Чачку је координатор пројекта био клуб „Ксенија – руски језик”. Ове године диктат је одржан 17. октобра уместо 10. априла како се иначе одржава сваке године. Искрено се надамо да ће ситуација са короном побољшати и да ће диктат, који је планиран за 10. април 2021, заиста тада бити и одржан.

Категорије
Догађаји Хуманитарне акције

Таково за Анику

Ученици основне школе „Таковски устанак” су 2. октобра 2020. године организовали продајну изложбу за помоћ својој суграђанки Аники Манић.

ОШ „Таковски устанак” Таково

Врло смо поносни што је иницијатива за лечење двогодишње Анике потекла од ђака и што су се сви – и учитељи и ђаци и становници малог села Такова потрудили да дају свој допринос за Аникино лечење.

Искрено се надамо да ће наш мали анђео успети да се избори са тешком болешћу. Желимо јој пуно среће!

Категорије
Ивањдан Празници

Ивањдан или Дан Ивана Купале

Срби и Руси имају много тога заједничког – од језика, преко традиције и обичаја до религије. Ипак, када говоримо о празницима, само су два празника веома важна и скоро идентична у прослављању – Васкрс и Ивањдан.

Велики празник који је дубоко је укорењен у бити оба народа, Срба и Руса, слави се 7. јула. У црквеном календару се подудара са празновањем Јована Крститеља, свеца који је у православљу трећи најпоштованији светац после Христа и Богородице, највероватније јер је он „кум божији”. 

Црква Вазнесења Господњег у Чачку

А у језику Иван и Јован имају исто значење „Бог је милостив”, док нека тумачења наводе „Богу драг, онај кога Бог воли”. 

У народној традицији је дубоко поштован из више разлога.

Прво, поклапа се са летњом равнодневицом (24. јун по старом календару) и симетричан је зимској равнодневици која је на Божић. Као друго, Словени су народ који је живео у потпуном складу с природом и веровали су да на Ивањдан, баш као и на Божић, природа открива своје тајне, да се отварају небеса, да биљке и животиње проговоре, да сунце стаје. 

Вук Караџић је писао да је Ивањдан толико велики празник да тај дан Сунце од страха три пута стане. Још се верује да на данашњи над сунце поскакује, да се игра на небесима, те се у неким крајевима још данашњи празник назива Јован Игратељ. 

Обреди који су везани за данашњи празник представљају сложени комплекс радњи и веровања. То су:

  1. Брање и сакупљање биља и украшавање домова, крстова чак и надгробних споменика зеленилом
  2. Ритуално купање, умивање и поливање водом
  3. Паљење ватри, обредне игре око ње, прескакање

Сви ови живописни обичаји су из словенке прадавнине. Пошто празник пада у време сабирања летине, не чуди брање лековитог биља и плетење венчића. Пошто се веровало у лековиту моћ биља овај празник се у неким деловима Србије још назива Јован Биљобер. 

За Русе је карактеристичније паљење ватре и ритуалне игре око ње. 

А код оба народа је подједнако заступљено ритуално умивање и купање. 

Видимо да је веровање наших предака и низ ритуала повезан са елементима  воде (извора живота) и ватре (грејање, освећење = Сунце= Бог, опет извор живота) и на крају то је све савршенство уплетено у венчиће од биља који се чувају годину дана за породицу, за здравље укућана и стоке, за очување летине, за напредак.

На жалост, и ми и Руси смо се у савременом свету удаљили од природе, те смо изгубили онај исконски додир са природом који нас опоравља и даје снагу. 

Ивандањски венац од лековитог биља је чувао дом годину дана

Док се у Србији тек понегде, у селима, чувају ови обичаји и практикују до Петровдана, у Русији постоје етно села у којима можете видети током данашњег празника – Ивана Купале (од гл. купать – купати се) како се ритуално игра, пева, прескаче ватра и весели.